KERAMIKA KANJIŽA
Status: Rešeni
Osuđujuća presuda
Oslobađajuća presuda
Status Preduzeća:
Aktivna
Partije na vlasti:
- DOS
Ključne osobe:
-
Milan Beko
Srpski biznismen i predsednik kompanije Laderna. U vreme vladavine Slobodana Miloševića bio je na različitim ministarskim pozicijama. Milan Beko učestvovao je u spornim slučajevima Luke Beograd, C Marketa, Večernjih Novosti, Keramike Kanjiža.
-
Milan Lukić
Milan Lukić je smederevski političar i bivši funkcioner, ispred grupe građana Koalicija za bolje Smederevo. On i članovi njegove porodice kupili su nekoliko smederevskih medija. Lukić je 2002. godine otkupio 35,6% državnog vlasništva nad Keramikom Kanjiža. Dva puta je osuđen zbog utaje poreza i zloupotrebe ovlašćenja u Keramici, u julu 2015. i januaru 2016. godine.
-
Živorad Vojinović
Pokušao je na javnoj aukciji 2002. godine da otkupi državni udeo u fabrici Keramika Kanjiža, ali u tome nije uspeo. Kasnije je ipak ušao u preduzeće i preuzeo 24% akcija. Prema rečima njegovog poslovnog partnera u firmi Mikend iz Šapca, Vojinović živi u Rusiji. Mikend je 2007. pokrenuo stečaj nad Keramikom.
Hronologija
-
08/10/2002
Država prodala 35,6% svog udela u Keramici
Kupac 14.644 akcija, za nešto manje od 154 miliona dinara, bila je firma Keramika Metal-coop iz Beograda, u vlasništvu Milana Lukića.
-
21/10/2002
Keramika Metal-Coop pokušala je da proda polovinu akcija Živoradu Vojinoviću
Na sudu je overen ugovor o kupoprodaji akcija, međutim Agencija za privatizaciju odbila je da upiše Vojinovića u registar, jer su akcije prodate mimo berze.
-
15/11/2002
Skupština Keramike povećala je kapital preduzeća uvođenjem novih 13.000 akcija
Akcije je ubrzo kupio Živorad Vojinović. Agencija je prihvatila prodaju uprkos vanberzanskom trgovanju. Kasnije je Keramika Metal-Coop tvrdila da im pripada polovina ovih akcija.
-
27/09/2004
Eskalacija sukoba u fabrici
Vojinović u krivičnoj prijavi navodi da su Milan Lukić, njegov sin Ranko, kao predsednik Upravnog odbora Keramike, i Mikloš Bata, prethodni direktor Keramike, ušli sa privatnim obezbeđenjem u fabriku i isterali direktora Mikloš Abela i druge zaposlene, da bi nakon 23 dana odneli pečat Keramike i drugu imovinu.
-
18/09/2006
Keramika potpisuje ugovor o zakupu sa Nil Keramikom
Nil keramika se potom zadužila kod firme Stadlux Realestate, a preuzela je i dug koji je Keramika imala prema Panonskoj banci, čime je Keramika postala njen dužnik. Kasnije je Nil Keramika prepustila svoja potraživanja Luki Beograd, koju je privatizovao Milan Beko.
-
09/02/2007
Firma Živorada Vojinovića traži pokretanje stečaja nad Keramikom
Pet godina kasnije, u junu 2012, fabrika je otišla u stečaj. Luka Beograd, kao poverilac, dobila je prioritet u naplati dugova.
-
16/05/2007
Stečajni upravnik potpisao ugovor sa Keramikom Kanjiža Plus
Vlasnici firme, osnovane pet meseci ranije, bili su Luka Beograd i Zodufin, a zastupnik Ranko Lukić. Keramika Kanjiža Plus je zakupila sve fabričke kapacitete i robu proizvodila pod svojim imenom, a u februaru 2012. promenila je ime u Keramika Kanjiža.
-
11/2012 - 01/2016
Presude za čelne ljude Keramike
Mikloš Bata osuđen je četiri puta - dva puta zbog poreske utaje, a u dva postupka zbog utaje poreza i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, u kojima je učestvovao i Milan Lukić. Ranko Lukić osuđen je za zloupotrebe ovlašćenja u privredi.
-
04/2018
Firma menja ime u Square Affair
Vlasnici su firme Enliven Holding Limited (Kipar) i Deneza M Inženjering (Srbija). Biznismen Milan Beko bio je član Nadzornog odbora Deneze M od marta 2012. do aprila 2016, a zastupao je jednog od posrednih vlasnika ove firme – Ladrernu BV - u postupku privatizacije C Marketa.
Studija slučaja
Fabrika pločica Keramika iz Kanjiže uspešno je radila do privatizacije 2002. godine, kada je država prodala više od trećine firme Keramici Metal-coop, u vlasništvu Milana Lukića. Nakon privatizacije Lukić je pokušao da proda polovinu akcija Živoradu Vojinoviću, vlasniku firme Mikend iz Šapca, kroz ugovor o kupoprodaji akcija. Pošto trgovina van berze nije dozvoljena, Agencija za privatizaciju odbila je da upiše Vojinovića kao vlasnika. Istovremeno, Keramika Metal-coop nije smela da raspolaže akcijama zbog kredita koji je uzela kako bi kupila akcije Keramike i kojim je garantovala da će vratiti kredit.
Krajem 2002. Keramika je povećala kapital uvođenjem novih 13.000 akcija. Prodajom akcija Vojinoviću dobila je novog vlasnika 24% fabrike. Iako su akcije prodate van berze, Agencija je prihvatila ovu prodaju.
Lukić i Vojinović, do tada partneri, ubrzo se razilaze.
Iz Keramike Metal-coop prijavili su Ministarstvu privrede da su polovinu novih Vojinovićevih akcija platili oni, pod drugim direktorom, te su tražili da se upišu kao vlasnici. Takođe, Vojinović je kroz ugovore o poklonu preuzimao akcije od malih akcionara, kako su navodili pojedini od njih, što nije bilo dozvoljeno.
Borba oko vlasništva nad akcijama trajala je maltene do pokretanja stečaja nad fabrikom iz 2007. godine.
Za to vreme, sukob vlasnika odražavao se loše na odnose dva direktora. Imenjaci Mikloš Abel (na strani Vojinovića) i Mikloš Bata (na strani Lukića) smenjivali su se na mestu direktora narednih godina, a jedno vreme su se i paralelno predstavljali kao upravitelji. U septembru 2004. Lukić i Bata ušli su sa privatnim obezbeđenjem u fabriku, nateravši Abela i upravu fabrike da je napuste. Nakon 23 dana opsade, Lukić i Bata su, prema navodima iz Vojinovićeve krivične prijave, odneli pečat Keramike, kao i poslovne knjige, keramičke pločice, vozila, računare, pa čak i kablove.
Uprkos apelima na tužilaštvo i policiju da vrate odneto i kazne počinioce, to se nije dogodilo. O situaciji u Keramici obaveštena je i Narodna skupština, tadašnji premijer Vojislav Koštunica, ministar pravde Zoran Stojković, ministar privrede Predrag Bubalo i ministar policije Dragan Jočić (svi DSS), ali CINS nije došao u posed dokumentacije koja bi pokazala da je bilo reakcije.
Paralelno sa sukobima, Keramika je loše poslovala. Tokom 2005. i 2006. godine firme povezane sa Lukićem su zaključivale ugovore o zakupu sa Keramikom i na taj način koristile sve njene kapacitete. Za to vreme, dugovi Keramike su rasli.
Možda presudan ugovor za fabriku potpisan je u septembru 2006. Tadašnji zastupnik Keramike, Dukai Ferenc, ugovorio je zakup kapaciteta Keramike sa firmom Nil keramika iz Beograda. Nil keramika je ubrzo napravila dug kod firme Stadlux Realestate. Takođe je preuzela dug koji je Keramika imala prema Panonskoj banci, čime je Keramika postala njen dužnik. Kasnije će Nil Keramika prepustiti svoja potraživanja Luki Beograd.
U februaru 2007, Vojinovićeva firma Mikend tražila je pokretanje stečaja nad Keramikom. Firme koje su sa Keramikom sklapale sporne ugovore, kako se ispostavilo, postale su najveći poverioci. Luka Beograd, koju su dve godine ranije kupili Milan Beko i Miroslav Mišković, postaje poverilac u stečajnom postupku i nakon prodaje njene imovine prva je dobila novac.
U maju 2007. stečajni upravnik je u ime Keramike zaključio ugovor sa Keramikom Kanjiža Plus, u suvlasništvu Luke Beograd, koja je zakupila sve fabričke kapacitete i proizvedenu robu etiketirala pod svojim imenom.
Stečaj u Keramici okončan je juna 2012, do kada je Luki Beograd vraćen najveći deo duga.
Pod aktuelnim vlasnicima, firmama Enliven Holding Limited i Deneza M Inženjering - fabrika se danas oporavila i dobro posluje, od aprila 2018. sa novim imenom - Square Affair. Međutim, za način na koji je fabrika privatizovana nije bilo optužnica, dok je za njeno loše poslovanje do stečaja doneto šest presuda.
Mikloš Bata osuđen je četiri puta (zbog poreske utaje i zloupotrebe ovlašćenja u privredi), od 2012. do 2016. godine, na ukupno četiri godine i pet meseci zatvora - 12 godina uslovno i 910.000 dinara. Sa njim je, zbog utaje poreza i zloupotrebe ovlašćenja, osuđen i Milan Lukić, na godinu i sedam meseci zatvora - četiri uslovno i 100.000 dinara. Vojinović je oslobođen optužbi da im je pomagao. Lukićev sin, Ranko, je 2015. osuđen uslovno na tri godine zatvora za zloupotrebe ovlašćenja u privredi sa mesta predsednika Upravnog odbora Keramike. Postupak protiv Mikloš Abela zbog sumnje na poresku utaju obustavljen je 2014. zbog njegove smrti.
