Fabrika Zastava elektro iz Rače osnovana je 2000. godine kao akcionarsko društvo za proizvodnju i promet elektro opreme i električnih instalacija. Agencija za privatizaciju prodala je na javnoj aukciji u martu 2006. godine 70% društvenog kapitala ove firme, za 27,8 miliona dinara. Kupac je bio konzorcijum fizičkih lica na čelu sa Rankom Dejanovićem, mužem Slavice Đukić Dejanović, dok su drugi članovi bili Dragan Mostić i Nebojša Banković. 

Nakon prodaje, radnici Zastave elektro ukazali su Savetu za borbu protiv korupcije na problem u poslovanju novih vlasnika. Savet je 2009. poslao dopis premijeru Mirku Cvetkoviću i skrenuo pažnju na kršenje zakona u ovoj privatizaciji i neizvršavanje ugovornih obaveza, na štetu fabrike i zaposlenih. 

Jedna od obaveza kupaca bila je da investiraju 26 miliona dinara u roku od godinu dana i da Agenciji za privatizaciju mesec dana od potpisivanja ugovora dostave bankarsku garanciju za ovaj posao, koja bi bila bezuslovna, neopoziva i plativa na prvi poziv Agencije. Kupci jesu dostavili garanciju u septembru 2006, ali ona je važila svega devet dana – nakon toga Agencija nije imala obezbeđenje da će kupac investirati.

Osim toga, konzorcijum je novac trebalo da uloži u sredstva koja će Zastavi elektro služiti za obavljanje delatnosti i da Agenciji dostavi izveštaj revizora koji bi to potvrdio. Agencija je u septembru 2006. dobila izveštaj procenitelja, firme Fineko revizija, koji je i prihvatila. Savet za borbu protiv korupcije kasnije je ukazao da je izveštaj imao problematične elemente koje je trebalo proveriti - nije pisalo da li uložena investicija služi preduzeću za rad niti kog je porekla roba, koja nije ni korišćena do Savetovog izveštaja iz 2009.

Zaposleni u Zastavi elektro ukazali su Savetu da su, godinu dana nakon privatizacije, novi vlasnici zaposlili Maricu Dašić, suprugu Nikole Dašića, službenika Agencije za privatizaciju, koji je kontrolisao izvršenje ugovornih obaveza konzorcijuma, kao i da je fabrika za konsultantske usluge angažovala radnika kragujevačkog odeljenja Agencije Nebojšu Milojevića, preko njegove privatne firme Mentor Konsalting. 

Savet je u dopisu premijeru Cvetkoviću naveo da je Zastava elektro nenamenski potrošila kredit od 18,5 miliona dinara koji je za namirenje obaveza prema zaposlenima odobrilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem je čelu bio Mlađan Dinkić (G17+). Takođe, Zastava elektro je u januaru 2007. preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dobila novac iz budžeta za saradnju sa multinacionalnom kompanijom Delphi, koja je 2009. raskinula ugovor i povukla se jer je Zastava elektro bila nesolventna. 

Usledio je štrajk radnika zbog neisplaćenih zarada. RTS je 2. septembra 2009. preneo da je vlasnik fabrike, Ranko Dejanović, odlučio da firmu vrati radnicima, čime su prekinuti protesti, dok je određeno da se o isplati zarada pregovara sa Ministarstvom ekonomije. Nedelju dana kasnije, ovo ministarstvo je saopštilo da će, nakon što kupci Zastave elektro vrate akcije državi, pomoći novom rukovodstvu u pokretanju proizvodnje i obezbeđivanju zarada zaposlenih, sve dok se ne nađe novi strateški partner za preduzeće, ali da ne može da snosi odgovornost za isplatu zaostalih zarada. 

Južnokorejska kompanija Yura (Yura Corporation DOO Rača, osnovana sredinom marta 2010) kupila je Zastavu elektro u aprilu 2010. za tri miliona evra i danas proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.

Firma Zastava elektro otišla je u stečaj u maju 2011, a iz Agencije za privredne registre je obrisana u junu 2017.

MUP je u vezi sa ovom privatizacijom podneo krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Tužilaštvo je 28. novembra 2016. podiglo optužnicu protiv članova konzorcijuma Mostića i Dejanovića, zbog zloupotrebe službenog položaja, te protiv generalnog direktora Zastave elektro Predraga Stevanovića, i vlasnika Fineko revizije Momira Marjanovića, zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica pomaganjem. 

Prema optužnici, Mostić i Dejanović su oštetili Zastavu elektro tako što su stvorili privid da je reč o legalnom poslovanju kupovine opreme od firme Dama M, čiji je zastupnik bio Mostić, a vlasnik njegova majka, te lažno prikazali da su o svom trošku izvršili investiciono ulaganje. Time su pribavili protivpravnu korist članovima konzorcijuma i firmi Dama M od preko 1,5 milion dinara, dok su im Stevanović i Marjanović stvorili uslove za izvršenje krivičnog dela.

Viši sud u Kragujevcu ih je sve oslobodio u novembru 2017, a u toku je postupak po žalbi. Suđenje je u martu obustavljeno samo za Momira Marjanovića (Fineko revizija), zbog smrti.

Objavljeno 29. oktobra 2018.