Građevinsko preduzeće KGM Trudbenik dobilo je 2003. godine od Agencije za privatizaciju saglasnost da osnuje firmu Trudbenik gradnja. U novu firmu uneta je imovina, dok su dugovi ostali u staroj.

Proces restrukturiranja KGM Trudbenik (unutrašnje promene u okviru preduzeća koje treba da bude privatizovano) počeo je 2005. godine, a 100% udela u Trudbenik gradnji, koliko je ova firma imala,  prema proceni revizorske kuće Deloitte, tada je vredelo oko 1,72 milijarde dinara. Nakon što se saglasila sa prodajom, Agencija za privatizaciju je u avgustu 2006. potpisala ugovor sa KGM Trudbenikom, kojim je Agencija ovlašćena da za KGM izvrši prodaju. To je i specifičnost ove vrste privatizacija, pošto je Agencija u postupku bila samo punomoćnik, dok je firmu zapravo prodavala druga firma.

Nakon nekoliko neuspelih licitacija, Trudbenik gradnja prodata je u martu 2008, kada ju je kupila firma Monterra, Dragana Kopčalića, za 580 miliona dinara.

Po odredbama ugovora, kupac je morao da ostavi delatnost poslovanja, nije smeo da otpušta radnike naredne tri godine, po osnovu prestanka potrebe za njima. Ako zaključi novi kolektivni ugovor, on nije smeo biti nepovoljniji po radnike od postojećeg. Pošto je kupac firmu platio odmah, a nisu postojale druge odredbe o prekidu ugovora osim neplaćanja, ugovor kasnije nije mogao biti raskinut bez sudskog postupka.

Problemi su eskalirali već nekoliko meseci kasnije. Račun firme je bio u blokadi od 28. novembra 2008. Radnici su upozoravali institucije da su njihova prava smanjena, da bi nepunih godinu dana   kasnije stupili u štrajk. Navodili su i to da se imovina firme otuđuje, odnosno da postaje vlasništvo druge Kopčalićeve firme.

Posle meseci bezuspešnih pokušaja pokretanja firme, KGM Trudbenik je Agenciji za privatizaciju dao punomoćje da bi Agencija mogla da izvrši kontrolu rada kupca. Agencija je ove kontrole inače vršila po službenoj dužnosti – ali u firmama koje su bile privatizovane na uobičajen način. U ovom slučaju, budući da  prodavac nije bila Agencija nego KGM Trudbenik, Agencija je tvrdila da takva ovlašćenja nema.

U izveštaju Agencije iz novembra 2009, koji je nekoliko puta dopunjavan, konstatovani su dugovi preduzeća, najviše za poreze i doprinose radnicima. Takođe, Agencija je utvrdila da su mnogi radnici prestali da rade u Trudbenik gradnji, a zaposlili se u Monterri, da su im određena prava uskraćena i da, iako nisu opuštani jer je za njima prestala potreba, otkaze dobijaju po drugim osnovama.

Stečaj nad Trudbenik gradnjom pokrenula je Narodna banka Srbije zbog blokade računa, u aprilu 2011. Postupak je završen  krajem te godine, od kada firma i ne radi. Pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenuto je 98 postupaka u kojima su radnici tražili da im budu poništeni otkazi.

Poseban problem u Trudbenik gradnji predstavlja imovina firme koja je, usled različitih okolnosti tokom prethodnih decenija, od privremenog postala stalno mesto stanovanja mnogih radnika i njihovih porodica. Primer je samački hotel na Novom Beogradu, čije su sobe tokom godina pretvorene u stanove. Kako nikada nije izvršena formalna prenamena soba u stanove, radnicima nije bilo moguće da prostore u kojima su živeli otkupe.

Nakon što je Monterra kupila firmu, pokrenuti su mnogi postupci kako bi radnici bili iseljeni i neke od tih presuda su u međuvremenu postale pravosnažne, te dramatična iseljavanja radnika i dalje traju. Kada je 2006. godine prvi put objavljen poziv za prodaju Trudbenik gradnje, tadašnjem Ministarstvu za privredu i privatizaciju kao interesant se javio austrijski Strabag, sa predlogom da hotel na Novom Beogradu ne bude predmet prodaje, ne želeći da se bave socijalnim problemima. U revizorskoj kući Deloitte savetovali su da se to ne radi jer bi zahtevalo dodatno vreme „što se može nepovoljno odraziti na prodaju preduzeća”.

Radna grupa MUP-a za 24 privatizacije ispitivala je ovaj slučaj i predmet uputila Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tužilaštvo je zaključilo da u ovoj privatizaciji nema elemenata krivičnog dela.

Objavljeno 29. oktobra 2018.