Telekom Srbija je osnovan 1997. godine u procesu transformacije PTT sistema Srbije, a od juna te godine, nakon što je režim Slobodana Miloševića prodao 49% kompanije strancima, firma je bila u vlasništvu tri akcionara: PTT saobraćaj Srbija (danas Pošta Srbije), Telecom Italia i OTE Grčka. U 2003. godini PTT kupuje akcije od italijanskog partnera i postaje vlasnik 80% udela, a Vlada Srbije stiče vlasništvo nad tim akcijama u septembru 2010.  

Vlada je šest meseci ranije raspisala javnu nabavku za savetnike u poslu prodaje akcija Telekoma u državnom vlasništvu. Posao je u julu dobio konzorcijum Citygroup Global Markets Limited, Harrissons Solicitors, KPMG i Analysys Mason Limited, sa podizvođačem Baker & McKenzie, koji je Vladi kasnije dostavio izveštaj o proceni vrednosti kapitala Telekoma. 

Vlada je 14. oktobra donela zaključak da se putem javnog tendera proda 51% akcija u kojem je navedeno da će Vlada utvrditi minimalnu cenu akcija, dok je za sam postupak prodaje nadležno Ministarstvo finansija.

Povodom prodaje Telekoma, Savet za borbu protiv korupcije poslao je dopis predsedniku Vlade, Mirku Cvetkoviću, 20. oktobra 2010. godine. Iz Saveta su naveli da ostavljanje nejasnoća u postupku prodaje tako značajnog preduzeća, ignorisanja stručne javnosti i nedostatak  obrazloženja „u vreme ekonomske krize, kada se na tržištu ne može postići odgovarajuća cena“, izaziva sumnju da se prodajom nanosi velika šteta državi i građanima „radi ostvarenja pojedinačnih, ili eventualno partijskih interesa“. Među potencijalne štetne posledice pobrojali su da se prodajom Telekoma zapravo prodaje monopol nad fiksnom mrežnom infrastrukturom, da se ostaje bez značajnih prihoda i da može doći do povećanja cena telekomunikacionih usluga. 

Pošto odgovor nije stigao, Savet se Vladi ponovo obratio 29. novembra, tražeći da se Vlada oglasi o ovom slučaju, navodeći da nije jasno šta je predmet prodaje, odnosno, da li se prodaje i telekomunikaciona infrastruktura, što bi, po Savetu, moglo da bude sporno imajući u vidu da je reč o dobru od opšteg interesa u koje su investirali i građani. Iz Saveta su naveli i da se nezakonitost postupka prodaje ogleda u tome što ga sprovodi Vlada, iako se to može učiniti i po Zakonu o privatizaciji, prema kome prodaju državnog kapitala vrši Agencija za privatizaciju. 

Savet se početkom decembra obratio i tadašnjem predsedniku Srbije, Borisu Tadiću (DS), ukazujući mu na potencijalne probleme ovog načina prodaje.

Na tender se prijavio samo jedan ponuđač – Telekom Austria – ali je Vlada početkom maja 2011. odbila njihovu ponudu od 1,1 milijardu evra za 51% akcija, koja je bila manja od traženih 1,4 milijarde evra.

Nakon što se od prodaje Telekoma odustalo, Savet je saopštio da to ne znači da u postupku za prodaju nije bilo korupcije, pošto uslove za korupciju stvaraju netransparentnost i nestručnost postupka privatizacije. Prema njihovom mišljenju Vlada je bila prinuđena da odustane od prodaje zbog pritiska javnosti i upozorenja stručnjaka. 

U oktobru 2012, Savet je slučaj prijavio Upravi kriminalističke policije. MUP je izveštaj o ovom slučaju poslao Tužilaštvu za organizovani kriminal u martu 2013, ali se Tužilaštvo izjasnilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.

Objavljeno 29. oktobra 2018.