Tehnohemija je osnovana 1951. godine, a u početku je proizvodila zaštitnu opremu za rad i hidroizolaciju. Do 1997. ovo preduzeće je imalo 56 prodavnica koje je u međuvremenu počelo da snabdeva kućnom i auto hemijom iz svoje proizvodnje. Te godine, Tehnohemija je postala akcionarsko društvo. 

Krajem 2003, društveni kapital činio je 73,69% vlasništva firme, a akcijski 26,31%. Tada Agencija za privatizaciju prodaje 70% društvenog kapitala (51,58% ukupnog vlasništva firme) konzorcijumu koga su činili Veljko Žižić i Risto Gojković, za 280 miliona dinara. Ostatak društvenog kapitala prenet je zaposlenima bez naknade. Tokom leta 2004. Agencija je raskinula ugovor sa konzorcijumom, a zatim je aneksom ugovora jedini kupac ostao Risto Gojković.

Jedna od Gojkovićevih obaveza bila je da u roku od godinu dana investira 29,2 miliona dinara i dostavi Agenciji za privatizaciju potvrdu revizora o tome. Preciznije, Gojković je krajem 2004. godine na račun Tehnohemije uplatio 30 miliona dinara. Preduzeće je nakon toga sa Hotelom Rojal sklopilo ugovor o kupovini polovine kuće od preko 700 kvadrata u Beogradu, na Senjaku, za šta je Rojalu plaćeno 25,56 miliona dinara. U tom trenutku Gojković je bio vlasnik nedovršene kuće na Senjaku i suvlasnik Hotela Rojal, sa suprugom Nadom Popović.

Pošto je Gojković izvršio ugovornu obavezu po kojoj je morao da investira u nešto što će Tehnohemija da koristi, Agencija za privatizaciju vratila je bankarsku garanciju za njegovo investiranje. To je bio znak da je sa investicijom sve u redu, iako objekat nije bio ni završen. Tek tri godine kasnije, Agencija je zaključila da kuća na Senjaku nije završena niti uknjižena na Tehnohemiju, te je naložila Gojkoviću da dostavi dokaz da je kuću stavio u funkciju ili da izvrši novo investiranje uz dostavljanje bankarske garancije. Gojković je uložio novih 30 miliona dinara, ponovo u nekretninu Hotela Rojal, ali ovog puta u Beloj Crkvi. Pošto je zaključila da je kupac „otuđio predmet investiranja“, Agencija je 6. novembra 2008. raskinula ugovor o privatizaciji.

Poslednji javni poziv za prodaju akcija Tehnohemije iz 2015. je povučen, a zbog stečaja pokrenuta je reorganizacija preduzeća. Tehnohemija je i danas aktivna, a većinom akcija raspolaže državni Akcijski fond.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, Gojković još ima 5,2% akcija Tehnohemije, ali su mu u jednom trenutku privremeno oduzete na osnovu rešenja Višeg suda. Gojković je bio jedini vlasnik Hotela Rojal.

U vezi sa ovom privatizacijom pokrenuto je više postupaka, a Gojković je bio i tuženi i tužilac. Gojković je tako Privrednom sudu tužio Agenciju za privatizaciju. Sud je 2013. presudio u njegovu korist navodeći, između ostalog, da Agencija nije imala osnova da raskine ugovor jer je investicionu obavezu izvršio u roku. Apelacioni privredni sud je 2014. preinačio odluke u korist Agencije i naložio Gojkoviću da plati 2.066.400 dinara za troškove postupka. U toku je izvršni postupak radi naplate. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je krajem 2013. optužnicu protiv Miodraga Đorđevića, direktora Agencije za privatizaciju, te protiv Aleksandra Vučetića i Ljiljane Mlađan, članova Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije. Tužilaštvo je navelo da su oni znali da Gojković nije ispunio ugovorne obaveze, te da su mu povlačenjem bankarskih garancija pribavili korist od skoro 25,6 miliona dinara. Naveli su i da kupovina nezavršenog stambenog objekta sa bazenom nije bila ni u kakvoj vezi sa delatnošću Tehnohemije, kao i da nisu postojali upotrebna dozvola, uknjiženje, niti dokaz o vlasništvuTehnohemije. 

Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu 2014. godine i dve godine kasnije optužene proglasio krivim zbog zloupotrebe službenog položaja. Miodrag Đorđević je dobio tri godine, a Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađan po dve godine i četiri meseca zatvora, uz zabranu vršenja takvih poslova na po pet godina. Nakon žalbi, Apelacioni sud je u junu 2017. ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio Višem sudu na ponovno suđenje, navodeći kao razloge povrede krivičnog postupka i nerazumljivosti obrazloženja.

Viši sud u Beogradu ponovo je u martu 2018. osudio bivše zaposlene u Agenciji, ovog puta na kraće kazne - Đorđevića na dve i po godine zatvora, a Vučetića i Mlađan na po dve godine, uz meru zabrane rada od pet godina. U toku je postupak po žalbi.

Objavljeno 29. oktobra 2018.