Preduzeće za remont i proizvodnju šinskih vozila Šinvoz nastalo je modernizacijom železničke radionice osnovane još 1887. godine u Zrenjaninu, koja je kasnije postala centar gradske metalske industrije. U okviru privatizacionog procesa, na aukciji u aprilu 2004. godine, 56% akcija Šinvoza kupio je Nebojša Ivković za 3,4 miliona evra, uz obavezu da u preduzeće investira, prema kursu na dan zaključenja ugovora, 255.000 evra u narednih godinu dana.

U aprilu 2005, u toku prve kontrole Agencije za privatizaciju, Ivković je zatražio dodatni rok da investira u osnovna sredstva, da bi to onda uradio u julu. Tokom kontrole u julu kontrolori Agencije su konstatovali zaduživanja preduzeća, a račun je bio u blokadi 60 dana tokom 2005. godine. 

Upravni odbor preduzeća doneo je odluku o investiranju u osnovna sredstva, Ivković je kupio opremu, a Agencija je već prilikom sledeće kontrole konstatovala da je investirao dogovoreni iznos. 

Krajem oktobra 2007. godine, firma TTC Logistic, u stoprocentnom vlasništvu Nebojše Ivkovića, podnela je Trgovinskom sudu u Zrenjaninu predlog za pokretanje stečajnog postupka , a sud je odluku o otvaranju stečaja doneo sredinom novembra.

Tokom kontrole Agencije u novembru, broj zaposlenih je bio 471, dok ih je u trenutku kupovine bilo 694.

Nakon obraćanja malih akcionara, Agencija za privatizaciju je zakazala vanrednu kontrolu investicione obaveze. Tokom te kontrole, Agencija je konstatovala da revizorski izveštaj o ulaganju u preduzeće koji joj je predstavljen „ne izražava istinit prikaz izvršenja obaveze investiranja”. Utvđeno je da su lokomotive, koje su predstavljale deo investicije u osnovna sredstva, zapravo bile „staro gvožđe”.

Ivkoviću je Agencija dala novi rok da izvrši dodatno investiranje u osnovna sredstva, uz dostavljanje novog revizorskog izveštaja kao i dokaza o raspolaganju imovinom.

S obzirom da to nije u potpunosti uradio, Agencija mu daje još jedan dodatni rok ali ovoga puta uz pretnju raskidanjem ugovora o kupovini Šinvoza ukoliko to ne učini.

U januaru 2008. godine, Agencija donosi odluku o raskidu ugovora, ali je stečaj pokrenut još u novembru 2007.

Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju iz oktobra 2012. navodi da je, pored sporne investicije,  Ivković nakon kupovine Šinvoza potpisao dva štetna ugovora koji su doveli do stečaja preduzeća. 

Prvi ugovor o poravnanju iz marta 2005. odnosio se na dugovanja ŽTP Beograd prema Šinvozu, kojim se preduzeće odreklo 13 miliona dinara kamate i pristalo da mu se u ime duga isporuči staro gvožđe.

Drugi ugovor je podrazumevao popravku i modifikaciju vagona Železare Smederevo. Kako bi obezbedio nabavku materijala i rezervnih delova za popravku vagona, Šinvoz se zaduživao kod firmi u vlasništvu Nebojše Ivkovića. 

Uprkos protivljenju radnika, usvajanjem plana reorganizacije koji je podrazumevao prelazak iz otvorenog u zatvoreno akcionarsko društvo, firme Nebojše Ivkovića postale su većinski poverioci i jedini akcionari Šinvoza, a stečaj je obustavljen u novembru 2009.

Savet je u svom izveštaju o ovom slučaju naveo i da je kroz potpisivanje štetnih ugovora Ivković namerno zaduživao Šinvoz kako bi firmu odveo u stečaj posle kog je postao jedini vlasnik. U izveštaju se ističe i odgovornost Agencije za privatizaciju, koja nije na vreme utvrdila nedostatke investicije i probleme u poslovanju, što je dovelo do stečaja firme.

Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu optužilo je Dragana Jevtovića, bivšeg direktora Šinvoza, za malverzacije tokom privatizacije. Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu iz jula 2014. pravosnažno je oslobođen optužbi. 

Na osnovu krivičnih prijava koje su podneli zaposleni Šinvoza protiv Ivkovića, zbog zloupotreba ovlašćenja u privredi, Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu donelo je odluku da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. 

U maju 2015. Tužilaštvo za organizovani kriminal utvrdilo je da je slučaj Šinvoz bio predmet rada Radne grupe MUP-a koja se bavila spornim privatizacijama, ali da nema mesta pokretanju postupka u odnosu na navode Saveta.

Objavljeno 29. oktobra 2018.