Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji iz avgusta 2011. poslednji je izveštaj o primerima korupcije koji je potpisala Verica Barać, dugogodišnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije i jedan od simbola borbe protiv korupcije. Izveštaj je bio potvrda opšte zabrinutosti da su mediji u Srbiji godinama bili pod snažnom kontrolom vlasti i biznismena. 

Januara 2011. godine Evropski parlament objavio je mišljenje o napretku Srbije ka EU u kome je pisalo da je EU zabrinuta zbog „pokušaja kontrole i mešanja u medijski sektor” od izvršne vlasti koju su tada činile koalicije oko Demokratske stranke (DS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), dok je premijer bio Mirko Cvetković. Krajem avgusta 2011. Savet je poslao Vladi izveštaj koji je identifikovao tri glavna problema medija za period od januara 2008. do kraja juna 2010. godine:

1. Netransparentnost vlasništva - koja se ogledala u činjenici da od 30 najznačajnih medija (12 dnevnih novina, 7 nedeljnika, 6 TV stanica i 5 radio stanica) čak 18 nije imalo dovoljno transparentno vlasništvo zbog prisustva ofšor kompanija čiji vlasnici nisu bili poznati. Uprkos Zakonu o radiodifuziji, koji je zabranjivao da dozvolu za emitovanje imaju firme čije se vlasništvo ne može utvrditi,  u tom trenutku je postojao veći broj medija čiji su vlasnici bili iz ofšor zona: TV Prva, RTV B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sa nacionalnim pokrivanjem, dok su pisani mediji, poput Večernjih novosti i Pressa, za direktne vlasnike imali preduzeća sa Kipra.

2. Ekonomski uticaj institucija kroz različite tipove budžetskih davanja - ogledao se u tome da se više od 15 miliona evra godišnje davalo medijima kroz državne institucije i kompanije, kao što su Telekom, Agencija za privatizaciju i ministarstva. Zauzvrat  je u medijima, prema nalazima Saveta, bilo „gotovo nemoguće pronaći analitički tekst, odnosno istraživački pristup novinara kada izveštavaju o radu ovih institucija”. 

3. Problem RTS-a – koji, umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita. RTS je tokom istraživanja Saveta odbijao da dostavi informacije i dokumentaciju o svom poslovanju.

Izveštaj Saveta neočekivano je loše prošao u uticajnim nacionalnim medijima koji su šturo preneli vest o tome da je objavljen, iako su na javnom predstavljanju u Beogradu podršku Savetu pružila novinarska udruženja NUNS i UNS, Ombudsman i Poverenik za informacije od javnog značaja.

Vlada, koja razmatra izveštaje Saveta i preduzima mere po preporukama ovog savetodavnog tela kako bi se korupcija smanjila, izveštaj nije javno ni komentarisala.

Promena vlasti u julu 2012, kada je koalicija Srpske napredne stranke (SNS) i SPS-a preuzela vlast, donela je talas obećanja da će veliki slučajevi korupcije biti rešeni, uključujući i problematično vlasništvo u medijima, pre svega u Politici, Novostima i Dnevniku.

Kada je 2012. formirana Radna grupa MUP-a koja je trebala da razreši sporne privatizacije i vlasništvo nad preduzećima, jedan od predmeta kojim se bavila bio je slučaj pod nazivom „Pritisci i kontrola nad pisanim medijima”. MUP je 27.12.2013. poslao izveštaj o svojim nalazima Tužilaštvu za organizovani kriminal, da bi dan kasnije na konferenciji za medije tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izdvojio slučaj medija kao jedan od predmeta koji nisu u potpunosti rešeni, dodajući da će „predistražni postupak u narednim danima biti završen i tužioci će moći da donose svoje odluke”.

Ispostavilo se da ovaj predmet nije daleko odmakao jer je u oktobru 2015. Vučić, tada premijer Srbije, rekao da će se teško utvrditi istina o vlasništvu u Politici i Novostima, dok ostale  probleme iz izveštaja Saveta nije komentarisao.

Savet je 2015. godine objavio novi Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji u kome su ponovo detektovani problemi netransparentnog vlasništva i finansiranja medija. Izveštaj je potvrdio da je nova vlast predvođena SNS-om jednako sklona pritiscima i kontroli medija kao što je to bilo ranije, za vreme DS-a.

U trenutku kada je objavljen novi izveštaj o medijima, radna grupa MUP-a uveliko je bila rasformirana, a predmet baziran na prvom izveštaju je kasnije poslat tužilaštvu. Nedoumice o tome da li je bilo zloupotreba prilikom prodaje i kontrole medija, kao i o nizu drugih problema koje je Savet utvrdio 2011, do danas nemaju odgovora. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal i nakon gotovo pet godina od dobijanja MUP-ovog izveštaja vrši predistražne radnje i prikuplja dokaze kako bi odlučilo da li postoji osnov za podnošenje krivične prijave i pokretanje postupka.

Objavljeno 29. oktobra 2018.