Firmu Nuba Invest osnovala je slovenačka firma Nuba svetovanje in investiranje, 10. aprila 2009. godine. Sa samo jednim zaposlenim, osnivačkim kapitalom od 3.000 evra i bez iskustva u oblasti telekomunikacija, Nuba je ubrzo ušla u višemilionski vredan posao postavljanja optičkih kablova duž magistralnih i regionalnih puteva s ciljem jačanja telekomunikacione mreže u Srbiji.

Nuba je već u septembru 2009. podnela Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja zahtev za lokacijsku dozvolu radi postavljanja optičkih kablova na potezu Batrovci – Aerodrom Beograd. Dozvolu dobija 16. oktobra, a Ministarstvo je 13 dana kasnije u ime ove firme, zahtevom koji je potpisao ministar Oliver Dulić, tražilo od Puteva Srbije da hitno izdaju saglasnost za izgradnju na toj deonici. Darko Pešić, direktor nadležnog Sektora u Putevima Srbije, daje negativan odgovor, navodeći da nisu ispunjeni svi uslovi i da je priložena dokumentacija nepotpuna.

Uprkos navedenim nedostacima, a nakon što je Dulić dostavio mišljenje da drugi dokumenti nisu potrebni, Zoran Drobnjak, generalni direktor Puteva Srbije, 25. novembra pozitivno odgovara na isti zahtev Ministarstva koji je Pešić ranije odbio. Istog dana Nuba potpisuje ugovor s Putevima i traži građevinsku dozvolu, koju dobija 1. decembra 2009.

Savet za borbu protiv korupcije je Vladi u novembru 2011. poslao izveštaj o postupku izdavanja dozvola Nubi, upozoravajući na problematične aspekte ovog posla, poput nesprovođenja javog nadmetanja, netransparentnosti postupka i nepoštovanja Zakona o planiranju i izgradnji, te Zakona o telekomunikacijama.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u aprilu 2013. podiglo optužnicu protiv Olivera Dulića, njegovog pomoćnika Nebojše Janjića i Zorana Drobnjaka, koja je kasnije u više navrata dopunjavana. Oni su optuženi da su u periodu od sredine 2009. do sredine 2012. iskoristili službeni položaj i obezbedili Nubi dominaciju na tržištu.

Prema optužnici, Dulić je usmeno naložio Janjiću da prilikom izdavanja dozvola Nubi ne traži urbanističko-tehničke uslove drugih javnih preduzeća, poput Železnica ili Srbijavoda, već samo od Puteva Srbije. Iako Putevi najpre nisu izdali uslove, a zatim ni saglasnost za postavljanje kablova, Drobnjak je to kasnije odobrio, na Dulićev zahtev. Janjić je takođe potpisao mišljenje Ministarstva, po kome nije neophodno da investitor pribavi izvode iz zemljišnih knjiga i posedovne listove, na osnovu čega je Drobnjak izdao konačnu saglasnost, a Dulić građevinsku dozvolu. To mišljenje je napisao pravni zastupnik Nube, nakon sastanka u Ministarstvu. Tužilaštvo navodi i da je Nuba kasnije po istom principu dobila pravo da postavi kablove na još četiri deonice, dok Savet u svom izveštaju spominje ukupno osam lokacija sa dobijenim dozvolama.

U optužnici je navedeno da je Nuba tako bila u povlašćenom položaju u odnosu na ostale investitore, ali da je Dulić, kako bi sve prikrio, 17. juna 2010. naložio Janjiću da Putevima uputi dopis po kome ni drugi investitori ne moraju da prikupljaju svu dokumentaciju, što je i njima omogućilo sticanje materijalne koristi.

Dulić se branio željom da se izbegnu komplikovane birokratske procedure, radi omogućavanja velikog investicionog ulaganja u interesu građana Srbije. Potvrdio je da je vlasnika i direktora Nube, Rastu Tomažiča, primio u prostorijama Ministarstva u više navrata, ali i da ga je nekoliko puta posetio u Sloveniji „radi zajedničkog druženja i odmora“, dodajući da tada ipak nisu razgovarali o poslu.

Viši sud u Beogradu doneo je 12. jula 2017. presudu kojom je svu trojicu osudio zbog zloupotrebe službenog položaja: Dulić je dobio 42, Janjić 36, a Drobnjak 12 meseci zatvora. U presudi je navedeno kako je Nuba izbegavanjem plaćanja naknada državnim organima i javnim preduzećima ostvarila materijalnu korist od gotovo 2,75 miliona dinara.

Na presudu su se žalili i tužilac i okrivljeni, pa je 16. maja 2018. Apelacioni sud u Beogradu vratio predmet Višem sudu na ponovno suđenje, navodeći kao razloge povrede krivičnog postupka i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Nuba Invest je izbrisana iz Agencije za privredne registre 18. novembra 2011, a pod istim matičnim brojem je upisano preduzeće Targo Telekom, čiji je stečaj pokrenut u aprilu 2015. Početkom septembra 2018. stečajni upravnik je oglasio prodaju firme po ceni od 20,4 miliona evra.

Objavljeno 29. oktobra 2018.