NACIONALNA ŠTEDIONICA

Status: Rešeni

Nema krivičnog dela

Status Preduzeća:

Neaktivna

Partije na vlasti:

  • DOS

Ključne osobe:

  • Dinkić je od 2000. sredine 2003. bio guverner Narodne banke Srbije, a od 2004. do 2006. bio je ministar finansija. Na mesto ministra ekonomije postavljen je 2007. godine, a tu funkciju nastavio je da obavlja i kada je formirana sledeća vlada 2008. godine kada dobija i funkciju potpredsednika Vlade. U Vladi formiranoj 2012. objedinio je funkcije koje je vršio u prethodnim vladama.

    Mlađan Dinkić

  • Biznismen Vojin Lazarević u javnost je dospeo nakon afere Nacionalna štedionica. Lazarević je imao udeo u Evroaksim banci koja je imala značajnu ulogu u osnivanju Štedionice, a kroz firmu Mali kolektiv ušao je u njeno direktno vlasništvo. U oktobru 2018. postavljen je za direktora Al Dahre Irig kupca PKB-a

    Vojin Lazarević

  • Vuk Hamović je osnivač kompanije EFT koja se bavi trgovinom strujom. U vreme osnivanja Nacionalne štedionice značajnu ulogu imala je Evroaksim banka u kojoj je Hamović imao udeo, a kasnije je postao i direktni suvlasnik Štedionice preko svoje firme Pima.

    Vuk Hamović

Hronologija

Studija slučaja

Nacionalnu štedionicu je osnovalo 13 firmi, 25. decembra 2001. godine, a istog dana joj je Narodna banka Jugoslavije izdala dozvolu za rad. Najveći akcionar postaje JUBMES banka sa 38,46% akcija.
 
Savet za borbu protiv korupcije je kasnije u izveštaju o Štedionici upozorio da je samo ime „Nacionalna štedionica” bilo sporno jer je asocirao na državno vlasništvo, premda država nije bila osnivač i akcije je stekla tek kasnije, pa se pogrešno odavao utisak stabilnosti poslovanja. Takođe, njeno poslovanje pomogla je i država, što joj je omogućilo povlašćen položaj na tržištu.
 
Tako je Štedionici bez tendera, po nalogu Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera Narodne banke, početkom 2002, dodeljen posao servisiranja 84% stare devizne štednje u iznosu od 4,5 milijarde evra. Takođe početkom te godine, Štedionici su ustupljena sredstva Narodne banke koja su krajem godine iznosila preko 797 miliona dinara. Dva meseca od osnivanja potpisan je ugovor o poslovnoj saradnji sa Zavodom za obračun i plaćanja (ZOP) o preuzimanju i obuci radnika, a zatim i besplatnom korišćenju prostorija ZOP-a.
 
Država je sredinom novembra 2002. otkupila deo akcija Štedionice od JUBMES banke i postala vlasnik 13,83% kapitala.
 
U poslovanju Štedionice značajna je i uloga Evroaksis banke iz Moskve, koju su krajem ‘90-ih osnovale velike državne banke Jugoslavije, kako bi izbegle sankcije UN-a. Prema izveštaju Saveta, udeo u vlasništvu ove banke kasnije će imati biznismeni Vojin Lazarević i Vuk Hamović.
 
Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio da je veliki broj akcija Nacionalne štedionice tokom druge emisije akcija kupljen upravo preko deviznih računa u Evroaksis banci. Jedan od primera je način na koji su četiri povezane firme - Skvadra, Pima, Principal export-import i Diners club – na račun u Evroaksis banci primile novac od preduzeća Koprom iz Beča, za isporuku kukuruza. Zatim su ga prodale Štedionici. Štedionica je dinarsku protivvrednost uplatila drugim bankama, koje su joj isti iznos vratile na ime dokapitalizacije u korist preduzeća Skvadra, Pima, Principal export-import i Diners club, koja na taj način preuzimaju akcije Štedionice. Taj novac, Štedionica je prebacila na svoj račun u Evroaksis banci.
 
Uprava za sprečavanje pranja novca i MUP su tokom 2004. godine izrazili sumnju da se, imajući u vidu vlasništvo nad Kopromom i odnose među vlasnicima četiri firme, radi o povezanim licima. U to vreme na snazi je bio zakon koji je zabranjivao da vlasnik banke sa povezanim licima može biti imati više od 15 % bez odobrenja Narodne banke, a navedene firme su zajedno imale 37%.
 
Vlasnik firme Pima bila je ofšor firma u suvlasništvu Vojina Lazarevića, dok Diners klub i Principal imaju istog suvlasnika – Obrada Sikimića. U februaru 2003, posle treće dokapitalizacije, nove firme ulaze u vlasništvo, a među njima su Mali kolektiv i Elim iz Beča. Elim je akcije kupio preko Evroaksis banke. Većinski vlasnik Malog kolektiva, preko svoje firme sa Devičanskih ostrva, tada je bio Vuk Hamović.
 
U martu 2006. godine država je Eurobanci EFG prodala svoju udeo u Nacionalnoj štedionici. Štedionica je pripojena Eurobanci i izbrisana iz registra privrednih subjekata u oktobru 2006.
 
Mlađan Dinkić je, preko stranaka G17+ i URS, bio deo vladajućih koalicija u Srbiji od smene režima Slobodana Miloševića 2000. godine do septembra 2013. Tužilaštvo za organizovani kriminal je protiv njega pokrenulo istragu krajem 2014, godinu dana nakon što je rekonstrukcijom Vlade bio smenjen sa mesta ministra finansija i privrede. Tužilaštvo ga je sumnjičilo da je kao guverner Narodne banke zloupotrebio službeni položaj tako što je imovinsku korist od preko 730 miliona dinara pribavio bankama, među kojima je bila i Nacionalna Štedionica.
 
Dinkić je bankama na tri godine i bez naknade dao na korišćenje imovinu pod kontrolom tadašnje Narodne banke Jugoslavije – 19.000 kvadratnih metara sa kompletnom opremom i informatičkom tehnikom. Sporazumi sa bankama podrazumevali su da one preuzmu u radni odnos određeni broj zaposlenih ZOP-a.
 
U izveštaju MUP-a iz oktobra 2014, koji je prethodio istrazi Tužilaštva, navedeno je da guverner nije imao ovlašćenja da zaključi sporazume sa bankama bez prethodnih odluka saveznih ili republičkih organa.

Tužilaštvo je obustavilo istragu 26. decembra 2016. godine, a Republičko javno tužilaštvo je  odbilo prigovor Državnog pravobranilaštva na naredbu o odustajanju od istrage.

 

 

Objavljeno 29. oktobra 2018.
Nazad

Dokument