Luka Beograd osnovana je 1961, a nalazi se nadomak centra Beograda i raspolaže sa oko 220 hektara zemljišta. Osnovna delatnost Luke je pretovar, sladištenje i prevoz robe, usluge u oblasti rečnog saobraćaja, putničkog i teretnog pristaništa. 

Luka je 1998. privatizovana tako što je 60% akcijskog kapitala besplatno podeljeno zaposlenima, 30% preneto na Akcijski fond i 10% na Rapublički penzioni fond.

Većinski paket akcija preduzeća Agencija za privatizaciju prodala je u septembru 2005. godine Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku, preko firme Worldfin, po ceni od gotovo 40 miliona evra. 

Slučaj Luke Beograd je, prema izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije, bio problematičan jer je predstavljao koncentraciju vlasništva. Upitne su bile i promene propisa koje su nakon prodaje omogućile buduće izmeštanje Luke i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na tom području, kao i cena akcija po kojoj je preduzeće prodato. 

Rukovodstvo Luke je pre prodaje sa Institutom ekonomskih nauka sklopilo ugovor za izradu procene vrednosti imovine Luke. Preliminarne nalaze Institut je dostavio u junu 2005, a uprava Luke je o tome obavestila Ministarstvo privrede, Akcijski fond, Agenciju  za privatizaciju i Komisiju za hartije od vrednosti, navodeći da će doći do promene vrednosti imovine, pa samim tim i promene vrednosti kapitala, te da je u interesu akcionara i države kao najvećeg vlasnika, da se sačeka sa prodajom akcija. 

Pre nego je Institut dostavio finalnu verziju svog izveštaja, Skupština akcionara Luke je usvojila finansijski izveštaj koji nije uključio promenjene vrednosti kapitala preduzeća.

Prema tada važećim propisima o trgovini na berzi, u slučajevima kupovine preko 25% akcija, Komisija za hartije od vrednosti morala je da odobri ponude za kupovinu. U slučaju Luke Beograd, Komisija je istog dana kada je preduzeće usvojilo finansijski izveštaj bez korekcije vrednosti kapitala, odobrila ponudu firme Worldfin S.A. iz Luksemburga.  

Ova firma kupila je većinski paket akcija (93,65%). Ponudu za preuzimanje načinilo je isto brokersko-dilersko društvo koje je učestvovalo u otkupu akcija C - Marketa M&V Investments iz Novog Sada. Ova privatizacija je takođe povezana sa Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem.

Ponuda za kupovinu objavljena je nekoliko dana ranije u novinama, a Upravni odbor je preko oglasa u novinama poručio akcionarima da je fer vrednost, čija se procena čeka, veća od one koja je do tada vođena u knjigama preduzeća i da zbog toga sačekaju 23. septembar, te da o prodaji odluče na osnovu toga da li ima više ponuda. Institut je procenu dostavio nakon tog datuma - 27. septembra. Istog dana Agencija za privatizaciju je prihvatila ponudu i izdala je nalog Akcijskom fondu da proda akcije u njegovom posedu (40,88%). Cena akcije bila je 800 dinara. Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o ovom poslu navodi da je na osnovu analize Instituta ekonomskih nauka cena jedne akcije trebalo da bude 1.774 dinara.

Institut se ogradio od ovakve tvrdnje i naveo da nije radio procenu vrednosti akcija, kao i da je pogrešno cenu jedne akcije računati tako što se procenjena vrednost dela imovine koju su oni načinili deli brojem akcija Luke.

Ova privatizacija bila je povod više sudskih sporova. Među njima su i oni koje je Milan Beko pokrenuo protiv Verice Barać, tadašnje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, koji su ostali bez epiloga zbog njene smrti. 

Smatrajući da im je naneta šteta prodajom akcija po nižoj ceni, mali akcionari su tužili preduzeće Privrednom sudu u Beogradu, koji je 2010. presudio u korist Luke. Privredni apelacioni sud je 2012. godine potvrdio presudu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Predraga Bubala, ministra privrede, Miodraga Đorđevića i Gorana Mrđe (direktori u Agenciji za privatizaciju), Alekseja Misailovića, direktora Centra za tržište kapitala pri Agenciji, Aleksandra Gračanca, direktora Akcijskog fonda, Jasmine Dragutinović, direktorke Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje pri Akcijskom fondu, Dušana Kosovca i Miroslave Drobac (finansijski i generalni direktori Luke), zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i položaj odgovornog lica. Viši sud u Beogradu ih je oslobodio krivice u decembru 2017. Tužilaštvo je tada najavilo mogućnost podnošenja žalbe.

U toku je i parnica koju Luka Beograd vodi sa Gradom Beogradom od 2010. oko upisa u katastar zemljišta na području Luke. 

Luka Beograd danas posluje po Unapred pripremljenom planu reorganizacije, pomoću kog svoja dugovanja isplaćuje i od prodaje imovine. Tako izbegava bankrot.

Objavljeno 29. oktobra 2018.