KOMPANIJA NOVOSTI

Status: U toku

Istraga

Status Preduzeća:

Aktivna

Partije na vlasti:

  • DSS

Ključne osobe:

  • Manojlo Manjo Vukotić je bio generalni direktor i glavni urednik svih izdanja Kompanije Novosti od 2000 do 2013. Savet za borbu protiv korupcije je podneo krivične prijave protiv njega u sličaju privatizacije Novosti.

    Manojlo Vukotić
  • Stanko Subotić je bio optužen za organizovanje šverca cigareta tokom devedesetih godina, ali je nakon višegodišnjeg suđenja i obaranja presuda 2015. oslobođen. Godine 2007. poljski nedeljnik Wprost uvrstio ga je među 100 najbogatijih ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. 

    Stanko Subotić
  • Srpski biznismen i predsednik kompanije Laderna. U vreme vladavine Slobodana Miloševića bio je na različitim ministarskim pozicijama. Milan Beko učestvovao je u spornim slučajevima Luke Beograd, C Marketa, Večernjih Novosti, Keramike Kanjiža.

    Milan Beko
  • Milko Štimac je bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti od 2004 do 2011. Bio je direktor Instituta G17+. Savet za borbu protiv korupcije je podneo krivične prijave protiv njega u sličajevima "Luka Beograd" i "Novosti". Ne nalazi se ni na jednoj optužnici.

    Milko Štimac
  • Predrag Bubalo je držao različite ministarske funkcije u obe vlade Vojislava Koštunice (2004-2008) kao član DSS-a. Optužen je u slučaju "Luka Beograd" 2013, ali je prvostepenom presudom osolobođen 2017.

    Predrag Bubalo

Studija slučaja

Večernje Novosti su nastale kao sekcija nekadašnje Savezne javne ustanove Borba. Prvi broj je izašao 1953, a ubrzo su prerasle u dnevnopolitički list i postale jedan od najuticajnijih listova u SFRJ. Dolaskom Slobodana Miloševića na vlast dobile su epitet režimskog medija, a u to vreme je počela i njihova privatizacija. 

Pred kraj Miloševićeve vlasti, u julu 1998, počeo je sukob Novosti sa Borbom oko vlasništva, prava na odvajanje i prava na čuvenu zgradu na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Novosti su se upisale u registar Privrednog suda uprkos nizu proceduralnih propusta. Borba je to pokušala poništiti pokretanjem upravnog spora, navodeći da su se Novosti izdvojile bez saglasnosti i bez utvrđivanja vlasništva nad imovinom. Privredni sud je u februaru 2000. usvojio njihovu tužbu.

Novosti su tako prvi Zakon o privatizaciji dočekale bez da su pretvorene u akcionarsko društvo. Međutim, rukovodstvo Novosti i petooktobarske vlasti su nakon smene Miloševića ignorisali ovu činjenicu i ponašali se prema Novostima kao prema akcionarskom društvu.

Vanredna Skupština Kompanije Novosti od 12. oktobra 2002. utvrdila je vlasničku strukturu u odnosu 70,48% privatni  i 29,52% državni kapital. Institucije su propustile da reaguju, pa Novosti dočekuju 2005. godinu i prvu ponudu za kupovinom akcija u nerazjašnjenoj situaciji u odnostu na osnivača Borbu.

U maju 2005. stiže ponuda od nepoznate firme iz Lihtenštajna - Senta Handels Anstalt - da kupi većinski paket akcija, a iza nje je zapravo bila nemačka medijska korporacija WAZ koja je u tom trenutku već bila suvlasnik najstarijeg dnevnog lista u Srbiji Politike. Vlada to odbija, konstatujući da vlasnička struktura u Novostima ipak nije utvrđena. 

Početkom 2006. Vlada na čelu sa Vojislavom Koštunicom (DSS) naređuje ministru privrede, Predragu Bubalu (DSS), da izvrši reviziju procene vrednosti i vlasničke strukture kapitala, kao i titulara akcija u kompanijama Novosti, Borba i Štamparija Borba. Vlada je naredila i da se obustave sve aktivnosti oko emitovanja akcija na berzi, ali Bubalo to nikad nije učinio.

Tri meseca nakon Vladine naredbe sastaje se skupština akcionara na kojoj tadašnji direktor Manojlo Vukotić saopštava akcionarima da treba izaći na berzu jer su pronađeni srpski privrednici koji žele da ih kupe.

Novosti 21. avgusta 2006. nesmetno izlaze na Beogradsku berzu.

Osam dana kasnije, gotovo svi mali akcionari su prodali akcije po oko tadašnjih 3.400 evra, nepoznatim preduzećima Stadlux Realestate (33,28%) iz Beograda i Ardos Holding (27,46%) iz Austrije. Mediji u Srbiji su objavili da iza kupaca stoji Milan Beko.

Kasnije su akcije preprodate i raspoređene na tri firme: Trimax Investments (24,99%) i Ardos holding (24,89%) iz Austrije i Karamat holdings (12,55%) sa Kipra. 

Komisija za hartije od vrednosti nije proveravala vlasništvo ove tri firme i njihovu povezanost iako kupovina više od 25% akcija na berzi od istog kupca podrazumeva prethodno slanje takozvane ponude za preuzimanje svim akcionarima, koju mora da odobri upravo Komisija. Prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, ponudu za preuzimanje nije moguće poslati ako se akcijama nije trgovalo tokom poslednja tri meseca. Akcije Novosti su kupljene nakon samo osam dana.

U novembru 2010, Milan Beko je gostujući na TV B92 potvrdio da su tri firme koje su kupile akcije Novosti njegove. Komisija je tek tada pokrenula postupak nadzora koji je potvrdio da je Beko krajnji vlasnik. 

Rešenjem Komisije, firmama je stavljena zabrana raspolaganja akcijama, a Beku kao krajnjem vlasniku naređeno da pošalje ponudu za preuzimanje svim malim akcionarima ili da proda višak akcija koje prelaze 25% vlasništva. Bekove firme do danas nisu postupile po rešenju Komisije.

Savet za borbu protiv korupcije je 2011. o nepravilnostima najpre obavestio Vladu koju je predvodio Mirko Cvetković (DS), a zatim je podneo i krivičnu prijavu. Slučaj je još u predistražnom postupku, pred Odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu.

Radna grupa MUP-a koju je 2012. formirala Vlada Ivice Dačića (SPS) istraživala je ovaj slučaj.  Tužilaštvu za organizovani kriminal policija je poslala sedam izveštaja u kojima je identifikovala pet osumnjičenih za primanje i davanje mita, zloupotrebu službenog položaja i položaja odgovornog lica. Predistražni postupak je pokrenut u oktobru 2013, a optužnica nikada nije podnesena.

Za to vreme Novostima su 2017. blokirani računi i pokrenut je predstečajni postupak zbog velikih dugova. U julu 2018. je prihvaćen plan reogranizacije kako bi se preduzeće spasilo ali je na ovaj plan podneto nekoliko žalbi, a među podnosiocima je  i Poreska uprava.

 

 

Objavljeno 29. oktobra 2018.