„Savet za borbu protiv korupcije smatra da je prodaja akcija Jugoremedije tipičan primer korupcije u koju su umešani i državni organi  Srbije", izjavila je za Tanjug krajem 2006. Verica Barać, predsednica Saveta. 

Jugoremediju, poznatu farmaceutsku firmu iz Zrenjanina, je septembra 2002. privatizovao niški biznismen Jovica Stefanović – Nini, preko firme Jaka 80 iz Makedonije u kojoj je bio suvlasnik, otkupom 41,93% državnih akcija putem javne aukcije. Prema nalazima Saveta, novi vlasnik je u vreme kupovine bio na Interpolovoj poretnici, između ostalog i zbog šverca lekova. Savet je sumnjao i da je Jugoremedija kupljena novcem sa Kipra koji je tokom devedesetih iznošen iz zemlje.

Prema ugovorima sa Akcijskim fondom, Stefanović je trebalo da u Jugoremediju investira 360 miliona dinara u roku od 30 meseci i da obezbedi bankarsku garanciju kao dokaz da će ispuniti investiciju. Međutim, direktor Akcijskog fonda, Aleksandar Gračanac, je potpisao ugovor o prodaji akcija i ugovor o investiranju iako Stefanović nije dostavio garanciju.

Nakon preuzimanja Jugoremedije, firma Jaka 80 počinje da zadužuje fabriku i sklapa nepovoljne poslove. Na kraju, zaobilazeći skupštinu akcionara, Jaka obavezu iz ugovora o dokapitalizaciji vrši tako što dug Jugoremedije prema njoj pretvora u akcije. Time je Stefanović postao većinski vlasnik.

Zbog nepoštovanja ugovornih obaveza radnici i akcionari Jugoremedije krajem 2003. stupaju u štrajk, da bi Ministarstvo privrede u maju 2004. naredilo Akcijskom fondu da raskine ugovor. Fond to nije odmah uradio, ali su zato akcionari podneli tužbu za poništenje dokapitalizacije. Viši trgovinski sud u Beogradu je pravosnažno uvažio tužbu u novembru 2006. pa je država ponovo postala vlasnik 42% akcija, dok su mali akcionari imali 58%. Prema navodima Saveta, tokom opstrukcija izvršenja presude, Stefanović je dodatno zadužio firmu, pa su kasnije akcionari zatekli prazne magacine, struja i telefoni su bili isključeni, a račun blokiran zbog duga od 210 miliona dinara.

U martu 2007. smenili su Stefanovićevu upravu i preuzeli upravljanje Jugoremedijom. Nova uprava je uspela da pokrene proizvodnju, ali će period do 2012. biti obeležen sukobima malih akcionara sa raznim institucijama. Čak je i Savet za borbu protiv korupcije u nekoliko navrata skretao pažnju premijerima Vojislavu Koštunici (DSS) i Mirku Cvetkoviću na postupanje državnih organa u Jugoremediji, smatrajući da se time ugrožavaju interesi akcionara i države.

Pritisci na akcionare dolazili su iz Ministarstva ekonomije, na čijem čelu je bio Mlađan Dinkić (G17+), a koje je tražilo da se Jugoremedija proda pre nego što je fabrika dobila važan međunarodni sertifikat, što su akcionari odbijali smatrajući da bi to smanjilo cenu. Tokom juna 2010. u Jugoremediju je ušla policija, a 2011. Ministarstvo je uslovljavalo pomoć akcionarima samo ako smene rukovodstvo predvođeno Deurićem.

Policijske istrage počele su da dobijaju epilog kada je 1. avgusta Deurić uhapšen, uz još četiri osobe iz Jugoremedije, zbog sumnje da je oštetio Jugoremediju za 600.000 evra, što je on negirao. Postupak protiv njega i danas traje.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, posetio je ubrzo nakon ovog hapšenja radnike i akcionare Jugoremedije i kritikovao način na koji je Deurić pritvoren.

U novembru 2012. uhapšen je i Jovica Stefanović – Nini. Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je u aprilu 2013. njega i troje zaposlenika njegovih firmi zbog zloupotreba u Jugoremediji.

Pred kraj 2012, zbog dugova je pokrenut stečaj nad Jugoremedijom. Stečajni upravnik Radomir Savić dao je Jugoremediju u zakup firmi Union medic iz Novog Sada u vlasništvu Milana Selakovića, funkcionera SPS-a, za 50.000 evra mesečno.

Bankrot Jugoremedije proglašen je u novembru 2016, da bi, prema pisanju medija, Savić potom raskinuo ugovor sa Union Medic. Međutim, Union Medic nije vratila deo dokumentacije, uključujući licencu za stavljanje lekova u promet, bez koje, kako tvrde poverioci, fabrika vredi gotovo duplo manje. Stečajni upravnik je tužio Union Medic, ali je uprkos tome Privredni sud u Zrenjaninu raspisao oglas za prodaju Jugoremedije, za oktobar 2017. Usledili su protesti poverilaca koji su tvrdili da Union Medic ima ekonomski interes da kupi fabriku jedino bez ovih dozvola, po manjoj ceni. Njihove žalbe su uvažene i prodaja je prekinuta u oktobru 2017.

Novi pokušaji prodaje usledili su u februaru, pa u avgustu 2018, ali su propali jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Iako je Savet ukazivao da je slučaj Jugoremedije drastičan primer kršenja zakona, kao posledica postupanja izvršne vlasti, ni jedan od funkcionera Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda ili izvršne vlasti nije optužen.

Objavljeno 29. oktobra 2018.