IZVOZ ŠEĆERA U EU

Status: Rešeni

Oslobađajuća presuda

Status Preduzeća:

Nije pravno lice

Partije na vlasti:

  • DOS

Ključne osobe:

  • Miodrag Kostić je srpski biznismen, vlasnik i osnivač MK Group, holding kompanija koje se bave agrikulturom, proizvodnjom šećera i prodajom. Kostić je jedan od najbogatijih biznismena na Balkanu.

    Miodrag Kostić
  • U Vladi koju je formirao DOS Pitić je bio na čelu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Komisije za praćenje proizvodnje i prometa šećera.

    Goran Pitić
  • Begović je za vreme DOS-a bio na čelu Savezne uprave carina, nakon slučaja izvoza šećera u EU imenovan je za direktora Agencije za duvan.

    Vladan Begović

Hronologija

Studija slučaja

U septembru 2000. godine, Evropska unija (EU) je otvorila tržište za proizvođače šećera sa područja Srbije i Crne Gore, dozvoljavajući privrednicima da izvoze po preferencijalnom sistemu – bez restriktivnih mera i carinskih opterećenja.

Sredinom 2001. krenuo je prvi značajniji izvoz, a već u maju 2002. godine, iz EU upozoravaju na to da se odnos uvezene i izvezene robe i one koja je u tom trenutku mogla biti proizvedena u Srbiji i Crnoj gori drastično razlikuje. Savet za borbu protiv korupcije sumnjao je da su firme ostvarivale dvostruku zaradu tako što je šećer iz EU uvožen po subvencionisanim cenama, a potom prepakivan i lažno deklarisan ponovo izvožen u EU po povlašćenoj bescarinskoj tarifi.

Preferencijalni status inače se mogao dobiti jedino uz neophodni sertifikat o poreklu robe, što u trenutku kada je Srbija dobila preferencijalni status nije bilo regulisano, te je izdavanje porekla robe bilo prepušteno proizvođačima. Pravni akti koji regulišu ovu oblast u Srbiji doneti su tek u avgustu 2003. godine. Prethodno je Srbiji, u maju te godine, ukinut preferencijalni status na tri meseca, što je kasnije produženo na dva puta po šest meseci - zabrana je trajala sve do avgusta 2004.

U toku kontrole u novembru 2002. delegacija Evropske kancelarije za suzbijanje prevara (OLAF) konstatovala je nepravilnosti i mogućnost prevara. OLAF je došao sa ciljem da izvrši kontrolu šećera koji je iz EU uvezla kompanija MK Commerce, u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića, te šećera koji je u EU izvezla zemljoradnička zadruga Panoninvest, registrovana na istoj adresi kao MK Commerce. Proveravali su izvozne i uvozne deklaracije na carinarnicama u Novom Sadu, kao i pravila o poreklu šećera proizvedenog u fabrici Crvenka, koja je u periodu od 2001. do 2003. bila najveći izvoznik šećera.

Prema podacima Uprave carina najveći uvoznik u istom periodu bio je MK Commerce, a ista firma našla se i među tri najveća izvoznika šećera.

Utvrđeno je da je uz svaku deklaraciju priložen atest, ali nije proverena njegova autentičnost niti poreklo izvezenog proizvoda. MK Commerce je odbio zahtev OLAF-a da im dostavi listu kupaca, što je onemogućilo dalju kontrolu proizvoda koje je ova firma uvezla. Prodaja njihovih proizvoda često je obavljana preko ofšor kompanije Uniontrade sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

U saopštenju Evropske komisije, dostavljenom Agenciji Beta, navedeno je da je „teško utvrditi puteve trgovine šećerom na srpskoj teritoriji zbog postojanja mreže kompanija 'na papiru' (shell companies), koje izdaju lažna dokumenta u sklopu operacija prevare, a sa ciljem da se 'pokriju' pravi korisnici.”

Prema navodima iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o ovom slučaju, tržišni inspektori nisu mogli da identifikuju određena preduzeća na terenu, pa se zbog toga nije mogao utvrditi dalji tok uvezenog šećera. Savet je utvrdio da se podaci o proizvedenom, uvezenom i izvezenom šećeru razlikuju u izveštajima dobijenim od Vlade Srbije, carine, kao i onih do kojih je došao Vladan Begović, direktor Uprave carina.

Savet, ali i sam Begović, zaključili su da je u periodu od 2001. do 2003. ilegalno uvezeno oko 100 hiljada tona šećera.

Iako su iz EU ukazivali na malverzacije, tadašnja vlast, predvođena DOS-om, nalazila je opravdanja za odsustvo konkretnih akcija i istraga. Tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Goran Pitić, tako je tvrdio da izveštaji OLAF-a i MUP-a sadrže greške. U januaru 2005. Vlada je usvojila Informaciju o šećeru izveženom u EU, te je, nakon što su ispunjeni zahtevi Evropske komisije, zatvorila ovaj slučaj.

U okviru provera koje je vršio MUP podneto je ukupno 17 krivičnih prijava protiv 18 osoba koje su se nezakonito bavile trgovinom šećerom. Među njima su odgovorna lica preduzeća Voćar Lutka, Grand Commerc, Orbita, Interfrigo i MK Commerce, kao i četvorica carinika.

Prema informacijama koje je CINS prikupio, malverzacije prilikom izvoza šećera u domaćim tužilaštvima nisu istraživane kao jedan predmet, već su se prijave i optužnice odnosile na pojedinačne slučajeve. Prikupljeni podaci pokazuju da su u slučaju „izvoza šećera u EU” vođena samo dva sudska postupka protiv odgovornih lica u firmama MK Commerce i Voćar lutka, u kojima je doneta odluka o odbačaju optužnice, odnosno oslobađajuća presuda.

Na osnovu dopisa Tužilaštva za organizovani kriminal i izveštaja MUP-a, CINS je pokušao da utvrdi tok svih krivičnih prijava. Neke od navedenih prijava CINS nije uspeo da potvrdi.

 

 

Objavljeno 29. oktobra 2018.