Nakon javnog nadmetanja u junu 2001. godine, firma Delta M Miroslava Miškovića je od Grada Beograda dobila na korišćenje 15,2 hektara zemljišta u Bloku 53 na Novom Beogradu. Na toj lokaciji je trebalo da izgradi poslovno-proizvodni i magacinski prostor. Grad je isto zemljište, uz nekoliko dodatnih parcela (ukupna površina gotovo 16 hektara), 2002. dao na korišćenje i firmi Delreal 1, takođe u Miškovićevom vlasništvu. Obe firme su sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju potpisale ugovor o sukorišćenju u februaru 2003. godine. Krajem 2005. jedini korisnik je ostao Delreal 1.

Rok za izgradnju objekata na ovako dobijenom zemljištu, po tada važećim propisima, bile su tri godine. U suprotnom, parcele bi trebalo da se oduzmu investitoru.

U Bloku 53 Mišković nikad nije ništa izgradio, a lokacija ne samo da nije oduzeta duže od deset godina nego je, zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. i njegovim izmenama iz 2011. godine, Miškovićevoj firmi omogućeno da postane njen vlasnik. Zakon je definisao pravo konverzije zemljišta, odnosno mogućnost da dotadašnji korisnici postanu vlasnici, uz plaćanje razlike u ceni između tržišne vrednosti zemljišta u trenutku konverzije i troškova pribavljanja prava korišćenja.

Procenu tržišne vrednosti utvrdila je firma King Sturge koju je angažovala Poreska uprava, po zahtevu Delreala 1 iz septembra 2010. Prema njihovom veštačenju, vrednost zemljišta je bila niža od novca kojeg je Delreal 1 dao za dobijanje zemljišta na korišćenje, zbog čega mu se ono može ustupiti bez naknade.

Rešenje o konverziji zemljišta u korist Delreala 1 doneo je Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Beograda 2011. godine. Tadašnji gradski pravobranilac žalio se na ovakvu odluku, navodeći da je suprotna Zakonu o planiranju i izgradnji i predlažući da se utvrdi naknada koju Delreal 1 treba da plati za konverziju.

U međuvremenu, Delreal 1 je odlučio da vrati zemljište Gradu, a mediji su preneli da je nemački Bauhaus, firma sa kojom je Mišković u tom trenutku ugovarao posao izgradnje prodavnice u Bloku 53, odustao od posla.

Rešenjem Grada Beograda iz 2013. prestalo je pravo korišćenja i zemljište je dobilo status javne svojine Grada. Zbog ovakve odluke, Direkcija za građevinsko zemljište morala je da Delrealu 1 isplati preko 638 miliona dinara na ime naknade za uređivanje zemljišta, za period 2001-2006.

Savet za borbu protiv korupcije bavio se konverzijom zemljišta u ovom i u slučaju Luke Beograd. U aprilu 2011. Savet je na konferenciji za medije izneo ocenu da je konverzija jedan od najočiglednijih primera sprege krupnog kapitala i izvršne vlasti: „Ovaj institut je uveden da bi se onima koji su kršili zakone i ugovore, omogućilo da steknu pravo svojine na zemljištu, iako im je zbog kršenja zakona i proteka rokova, moralo biti oduzeto i pravo korišćenja.”

Odgovornost ljudi zaposlenih u Gradskoj upravi i Direkciji za građevinsko zemljište zajedno su analizirali predstavnici Tužilaštva za organizovani kriminal i Uprave kriminalističke policije. Po njima, u ovom poslu nije bilo elemenata korupcije jer, između ostalog, postoje i drugi slučajevi u kojima zemljište nije oduzeto iako na njemu nije građeno, te nije bilo favorizovanja firme Delreal 1 u odnosu na druge investiture.

Mišković je na saslušanju u policiji krajem 2012. godine rekao da je u vezi sa zemljištem doneo četiri strateške odluke. Prva se ticala gradnje hipermarketa zajedno sa francuskim lancem supermarketa Kora, sa kojim je ugovoreno učešće od po 50%. Druga je bila da iz tog posla ipak izađe, u martu 2005, kada je Kora njegovim firmama isplatila polovinu uloženog novca. Treća odluka bila je da Delta početkom 2007. kupi vlasnički udeo u Kori i time zapravo ponovo otkupi zemljište u Bloku 53, da bi potom započeo izgradnju objekta Bauhaus, što je bila četvrta odluka.

Delreal 1 pripojen je Miškovićevoj firmi Delta Real Estate i obrisan iz registra privrednih subjekata u maju 2018.

Objavljeno 29. oktobra 2018.