Novosti: Istrage stoje u mestu, vlasništvo i dalje upitno

„Bili smo zatečeni količinom nezakonitosti u procesu privatizacije Novosti, primerima drastičnog kršenja propisa od strane državnih institucija i njihovoj ulozi u prikrivanju propusta. Zaključili smo da je reč o organizovanom kriminalu, čija osnova je sprega izvršne vlasti sa finansijskim centrima moći ili tajkunima", rekla je nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, na konferenciji za novinare krajem maja 2011. 

Većinski udeo u Novostima prodat je krajem leta 2006. godine, kada su u roku od osam dana od uključivanja na Beogradsku berzu gotovo svi mali akcionari prodali svoje akcije po ceni od oko 3.400 evra po akciji. Mediji su tad izveštavali da je novi pravi vlasnik zapravo Milan Beko, biznismen iz Beograda, koji je godinu dana ranije kroz privatizaciju sa Miroslavom Miškovićem preuzeo i akcije Luke Beograd. 

Deo akcija je ubrzo preprodat i oko 62,4% akcija Novosti prešlo je u vlasništvo tri nepoznate firme iz Austrije i sa Kipra.

Da postoji povezanost među austrijskim firmama potvrdio je Savetov izveštaj o nepravilnostima tokom privatizacije Novosti, objavljen u maju 2011. godine. Savet je napisao da prikupljena dokumentacija pokazuje da su u periodu od deset godina državne institucije kontinuirano donosile nezakonite odluke na štetu Republike Srbije, u korist interesne grupe koja je 2000. uzurpirala preduzeće i tajkuna sa kojim je dogovorila preuzimanje većinskog paketa akcija.

Detalji o svim ovim navodima nikada nisu razjašnjeni jer dva tužilaštva iz Beograda - Tužilaštvo za organizovani kriminal i Više javno tužilaštvo - ovaj slučaj i dalje istražuju. 

Podaci do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuju da se Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi privatizacijom Novosti od 2010, ali postupak do danas nije otišao dalje od predistražne faze. Za osam godina rada na ovom predmetu tužilaštvo je ispitalo preko 130 osoba, među njima i Beka, sa kojim je obavljen razgovor u svojstvu građana. Nijedna osoba još nije optužena. 

Pored toga, Savet za borbu protiv korupcije podneo je krivičnu prijavu beogradskom Višem tužilaštvu, u junu 2011, protiv sedam osoba: Predraga Bubala, bivšeg ministra za privredu, Milana Beka, četiri osobe iz Komisije za hartije od vrednosti, te nekadašnjeg direktora Novosti Manojla Vukotića.

Ni ova istraga nije okončana.

„Nama se tim povodom niko nije obratio”, kaže Aleksandar Gajović, državni sekretar za informisanje Ministarstva kulture i informisanja i dodaje da je važno da se sve što je sumnjivo istraži, bez obzira o kome se radi i da se objave rezultati istrage.

Prema njegovim rečima, država ima interes da se reši problem Novosti, koje bi u budućnosti čak mogle da postanu štampani javni servis, ali sama država ima spor sa ovom kompanijom i trenutno potražuje oko pet miliona evra duga pošto su Novosti koristile zgradu na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.

Novosti su sredinom oktobra 2018. proslavile 65. rođendan. Iako su jedan od uticajnijih dnevnih listova u Srbiji, u okviru kompanije koja broji preko 350 zaposlenih, u julu 2017. nalogom Poreske uprave im je blokirana većina računa zbog dugovanja iz 2009. Ti računi se i danas nalaze u blokadi, a ukupan dug iznosi više od 507 miliona dinara.

Stečajni postupak i bankrot Novosti su izbegle u julu 2018, kada je prihvaćen plan reorganizacije kako bi se preduzeće spasilo, ali je na ovaj plan podneto nekoliko žalbi.

Za to vreme, Komisija za hartije od vrednosti od 2011. godine čeka da tri firme, za koje je Beko prethodno potvrdio da su njegove, postupe prema rešenju koje je tada donela i kojim su akcije kojima upravljaju ove firme blokirane i nemaju pravo glasa. 

Milan Beko nije odgovorio na pitanja novinarki CINS-a do objavljivanja ove priče.

 

Vlasništvo u pravnom vakuumu

U martu 2010, Stanko Subotić – Cane se telefonski uključio u emisiju „Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" na TV B92 i rekao da su ga Milan Beko i Miroslav Mišković prevarili za 50 miliona evra i da su tim novcem kupili Novosti i Luku Beograd, što su oni kasnije negirali. Subotić se u tom trenutku nalazio na poternici jer se protiv njega vodio postupak zbog šverca cigareta.

Tri meseca kasnije, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je rekao da je pokrenut pretkrivični postupak o privatizaciji kompanije Novosti.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su za CINS naveli da je to urađeno na osnovu krivične prijave fizičkog lica, a prema rečima Subotićevih advokata 2010. upravo on je dostavio dokumentaciju u vezi sa privatizacijom Novosti. Subotić je tvrdio da su Beko i nemačka kompanija WAZ imale dogovor oko kupovanja Novosti, a da je on jedno vreme bio garant da će vlasništvo nad Novostima biti predato WAZ-u.

Šest meseci kasnije, u novembru 2010. gostujući na B92, Milan Beko je potvrdio da su tri preduzeća preko kojih su kupljene akcije Novosti, njegova: 

„To nije ni od početka sporno“.

Prema pisanju Saveta, nemačka medijska grupacija WAZ je još 2005. imala nameru da kupi akcije Novosti, ali nije uspela jer je Vlada zbog već nejasne vlasničke strukture inicirala da se stopira dalja prodaja akcija. Zbog toga i drugih neuspelih pokušaja, WAZ je napravio dogovor sa Bekom.

Nekoliko godina kasnije WAZ je odlučio da se potpuno povuče iz Srbije u kojoj je bio suvlasnik dnevnih novina Politika i Dnevnik, a prvi čovek WAZ-a, Bodo Hombah, je u jednom intervjuu kao jedan od razloga naveo probleme oko kupovine Novosti: 

„Zbog pravila koja važe u Srbiji, u naše poslove morali smo da uključimo jednog srpskog poslovnog partnera. On mi je uvek govorio da neću moći da otkupim udeo u Novostima, ako ne budem ispunio njegove uslove. I eto, bio je u pravu!“.

Tri firme danas poseduju 62,44% akcija Novosti, iako je Komisija za hartije od vrednosti još 2011. godine odlučila da je to kršenje Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

U tu situaciju se praktično došlo zbog pravnog vakuuma. 

Nakon što je Beko 2010. javno priznao da je on pravi vlasnik firmi koje su kupile Novosti, Vesna Vujić iz Komisije za hartije od vrednosti je izjavila da je Komisija zatražila od njegovih firmi „zvanično objašnjenje da li su povezane“, naglasivši pritom da je Komisija i pre četiri godine ispitivala povezanost vlasnika Novosti, ali da „nikada nisu dobili odgovor“.

Postupak nadzora je počeo u februaru 2011. kada je održan prvi sastanak inspektorke Komisije i Milana Beka na kome je on pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrdio da je krajnji vlasnik firmi Trimax Investments iz Austrije i firme Karamat Holdings sa Kipra, dok za vlasništvo nad firmom Ardos Holding ima spor sa WAZ-om.

Kada ga je inspektorka pitala zašto nije kao stvarni vlasnik tri firme dao ponudu za preuzimanje još 2006, Beko je izjavio da kao vlasnik firmi nema neposredan uvid u njihove aktivnosti i da se odredbe Zakona o preuzimanju ne odnose na vlasnika već na samo preduzeće i njegov menadžment.

Na jednom od sledećih sastanaka Beko je posebno tražio od Komisije da zaštiti dokumentaciju koja se odnosi na ove firme i istakao da se protivi ustupanju podataka državnim telima koja nisu nadležna za sprovođenje istražnih radnji, pri čemu je tu pre svega mislio na Savet za borbu protiv kourpcije koji „ga je već javno kompromitovao".

Krajem juna 2011. je doneto rešenje kojim je potvrđeno da je Beko krajnji vlasnik sve tri firme. Njima je oduzeto pravo glasa i naloženo da podnesu zahtev Komisiji za odobrenje ponude za preuzimanje akcija ili da, ukoliko nemaju novca, sve akcije koje premašuju 25% odmah prodaju.

„To što su uradili na kraju, nakon našeg izveštaja, nakon čitave medijske halabuke, to ne da je premalo, a prekasno, to je zapravo jedan zločin na svoj način”, kaže Ivan Zlatić, nekadašnji sekretar Saveta za borbu protiv korupcije, danas aktivista.

On smatra da je Komisija za hartije od vrednosti 2011. morala da ide mnogo dalje od ovog rešenja, da utvrdi odgovornost svojih radnika koji su propustili da primete sporne stvari, ali i da podnese krivičnu prijavu za prevaru: „Taj stav od Komisije nikada nismo dobili, nije ovo jedini slučaj”.

Rešenje Komisije do danas nije sprovedeno. Tri firme i dalje imaju zabranu raspolaganja akcijama, što znači da niti su poslale ponudu za preuzimanje niti su višak akcija prodale.

Komisija za hartije od vrednosti je u odgovoru CINS-u istakla da je u ovom konkretnom slučaju postojala mogućnost podnošenja prijave za privredni prestup, ali se zbog pravnog vakuuma to nije desilo.

"Odgovornost za privredni prestup postoji za strano pravno lice i odgovorno lice ukoliko strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji Republike Srbije, a prema podacima kojima je raspolagala Komisija Trimax investments gmbh, Ardos holding gmbh i Karamat holdings ltd nisu imali registrovano predstavništvo na teritoriji Republike Srbije", piše u odgovoru Komisije.

Od 2011. kada su tri firme dobile zabranu raspolaganja najveći pojedinačni akcionar Novosti je država koja poseduje 29,5% akcija, postavlja upravni odbor i glavnog i odgovornog urednika. 

Komentarišući poziciju u kojoj se danas nalazi 62% vlasništva Novosti, Aleksandar Gajović iz Ministarstva kulture i informisanja kaže da je taj status trebalo ranije rešiti, još 2015. kada je država trebalo da izađe iz vlasništva u medijima ali da je pitanje trenutka kada će se to rešiti.

"Onog trenutka kada nadležni organi pre svega Vlada Republike Srbije donese odluku da se ta stvar reši ja verujem da se to može vrlo lako i brzo rešiti", kaže Gajović.

 

Osam godina predistrage

Slučaj Novosti aktuelizovan je sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, koja je tokom te predizborne kampanje obećavala rešavanje 24 sporna slučaja.

Slučaj je kasnije preuzela Radna grupa MUP-a, oformljena da istraži 24 sporna slučaja, koja je vršila provere po zahtevima Tužilaštva za organizovani kriminal i tokom 2013. i 2014. dostavila sedam izveštaja zamenici javnog tužioca Mirjani Ilić.

U tom periodu obavljen je razgovor sa bivšim ministrom privrede Predragom Bubalom, nekadašnjim direktorom Novosti, Manojlom Vukotićem, kao i sa predsednikom i članovima Komisije za hartije od vrednosti - Milkom Štimcem, Dejanom Malinićem, Đorđem Jovanović i Dušanom Bajecom.

Decembra 2013, na konferenciji za medije, Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, govorio je o ishodu istraga i istakao da je tužilaštvo dobilo izveštaj o Novostima i najavio kraj istrage u prvoj polovini 2014. godine.
Nakon ukidanja Radne grupe MUP-a 2014. godine, predmet je prebačen u Odeljenje za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala SBPOK-a.

Tužilaštvo za organizovani kriminal odbilo je da dostavi CINS-u dokumentaciju iz predmeta Novosti i odgovori protiv kojih lica je istraga u toku. Prema njihovom odgovoru, predistražni postupak se vodi zbog sumnje da su počinjena krivična dela zloupotreba službenog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i primanje i davanje mita.

Ovo tužilaštvo nije želelo da komentariše slučaj Novosti uz obrazloženje da se slučaj nalazi u fazi predistrage.

Novosti su jedan od četiri slučaja koja su još uvek u predistražnom ili istražnom postupku od sva 24 sporna predmeta. Tu su još predmet Sartid iz 2002, Prosveta iz 2009. i Pritisci na medije iz 2011. godine.

 

Krivična prijava Saveta: Organizovana kriminalna grupa 

„Osumnjičeni Milan Beko tokom 2006. organizovao je kriminalnu grupu koja je za cilj imala vršenje krivičnih dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 3 godine ili teža kazna", piše u krivičnoj prijavi koju je Savet za borbu protiv korupcije podneo u junu 2011. Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Ova prijava zbog privatizacije Novosti do danas nije dobila epilog, Više javno tužilaštvo je formiralo predmet koji se nalazi u predistražnoj fazi, a 2018. je prebačen u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije.

Na prvom mestu u krivičnoj prijavi nalazi se bivši ministar privrede Predrag Bubalo, kome se sudilo i u postupku u vezi sa privatizacijom Luke Beograd, koju su kupili Mišković i Beko. On je u tom postupku prvostepeno oslobođen pred Višim sudom u Beogradu.

Savet je u prijavi napisao da Bubalo nije postupio po zaključku Vlade iz februara 2006. kojim je naređeno da se izvrši revizija vlasničke strukture u Novostima i da se stopira dalja privatizacija dok se ne utvrdi koliko država ima akcija u Novostima. Zbog toga što to Bubalo nije uradio, akcije Novosti su suprotno odluci Vlade prodate u avgustu te godine.

Advokat Predraga Bubala preneo je novinarki CINS-a informaciju da njegov klijent ne želi da joj da broj na koji bi ga mogla kontaktirati.

Ime Milana Beka nalazi se pod tačkom dva prijave, a Savet navodi da je on prilikom kupovine akcija Novosti  izbegao da obavesti Komisiju za hartije od vrednosti i male akcionare da tri firme zapravo imaju jednog vlasnika, čime je stvorio zabludu kod malih akcionara da ne poseduje više od 25% akcija. 

Prema prijavi Saveta, to je prikriveni vid preuzimanja akcija koji je doveo do toga da Beko na nezakonit način preuzme kontrolu nad Kompanijom Novosti.

Savet je prijavu podneo i protiv predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca i još tri njena člana, navodeći da su oni znali da se radi o povezanim licima jer je Komisija već vršila kontrolu trgovanja akcijama Novosti i utvrdila nepravilnosti.

Milko Štimac, koji je bio u Komisiji do novembra 2016. godine, kaže za CINS da je krivična prijava protiv njega neosnovana jer je proces kupovine akcija Novosti tekao po zakonu, koliko se seća niko od akcionara se nije žalio, a kupci su na primedbe i naloge Komisije odgovarali u roku.

 „Komisija je jedini državni organ koji je tada sarađivao sa Savetom. Očekivali smo pomoć Saveta, a usledilo je davanje krivične prijave, potpuno i u celini neosnovane“, kaže Štimac i dodaje da Savet nije razumeo sam proces trgovanja na tržištu kapitala što je sveukupno nanelo veliku štetu ne samo Komisiji, nego i reformama tržišta kapitala.

Kao poslednji u prijavi Saveta je naveden Manojlo Vukotić, koji je bio direktor i urednik Novosti 13 godina i koji je 2013. dao ostavku. U obrazloženju ostavke napisao je da su razlog njegovog odlaska, između ostalog, „nagoveštaji da se u menadžment i kolegijum dovedu državno – partijski ljudi", a ne kriminalne radnje kojih, kako je napisao, u Novostima nikad nije bilo:

„Ne odlazim zbog rada radne grupe oko privatizacije Novosti. Jedva čekam da se to završi i skine krst sa Novosti i mene, jer tu nigde nema korupcije ni mog učešća u bilo kojem kompromitujućem potezu”.

U prijavi Saveta piše da je Vukotić 2006. u prospekt akcija Novosti na berzi uneo neistiniti podatak – da Novosti poseduju pravo korišćenja kancelarija u zgradi na Trgu Nikole Pašića u Beogradu - iako je tada postojao spor sa državnom kompanijom Borba oko prava na tu zgradu.

Novosti, koje su nastale 1953. kao sekcija nekadašnje Savezne javne ustanove Borba, su krajem devedesetih godina prošlog veka došle u sukob sa svojim osnivačem zbog prava na odvajanje i zgradu na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Leta 2016. Novosti su izgubile po tužbi za vlasništvo nad zgradom, koja je postala imovina države.

Državno pravobranilaštvo u ime Republike Srbije trenutno vodi spor protiv Kompanije Novosti pred Privrednim sudom u Beogradu zbog duga koji je nastao tokom višegodišnjeg korišćenja iste zgrade.

Postupak za naknadu štete je pokrenut 2012. i u njemu država traži da Novosti plate dug od oko pet miliona evra.